OŠ "Jelena Ćetković"
Vranjska 26, Beograd

 
OŠ Jelena ćetković

Početna strana
O školi
Upis u našu školu
Kontakt
FOTOGALERIJA
Časopis "Jelena"
Mediji o nama
50 godina škole
Javne nabavke

ORGANIZACIJA RADA
Program i organizacija rada škole
Pravila ponašanja, zakoni, pravilnici
Raspored po smenama
Školski kalendar
Otvorena vrata, dopunska i dodatna nas.
Raspored pismenih i kontrolnih zadataka
Raspored održavanja sekcija
Raspored održavanja pripremne nastave
Dan otvorene škole
Ostala obaveštenja
Školski razvojni plan.
o nama
Učenici generacije
Uspesi na takmičenjima
Nastavnici
Naši uspesi
Zanimljivosti

Školski inf. sistem
 

Adaptacija učenika prvog razreda na školu

Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih promena u životu deteta.
Adaptacija učenika na školu podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze, ali i spremnost roditelja da mu u tome na pravi način pomognu i obezbede uslove za uspešan rad.
Prevashodno ono mora igru zameniti obavezama i sistematskim radom. Igra se ne isključuje ali se pomera u drugi plan. Igra se ne sme eliminisati jer je neophodna za razvoj brojnih funkcija, ali sada obaveze dobijaju primat.
Najvažnije za predškolski period i period polaska u školu je da se izgradi osećaj odgovornosti kod dece, a uporedo sa tim valja ih osamostaljivati. Proces osamostaljivanja i stvaranja osećanja odgovornosti postiže se pre svega u međusobnim kontaktima roditelja i dece u porodici. Kako? Roditelji moraju pred dete postavljati različite zahteve i obaveze primerene njihovom uzrastu, a to će ujedno biti glavni pomagači u detetovom daljem školovanju. Inteligencija je samo jedan od uslova da dete bude uspešno u školi. Uporedo se moraju razvijati i drugi kvaliteti ličnosti da bi njegove intelektualne mogućnosti mogle da dođu do punog izražaja i to u najpozitivnijem smislu.
Pripremite dete za kolektiv. Odvedite ga da vidi školu, ispričajte mu šta se tamo radi bez zastrašivanja ili preteranog ulepšavanja. Dobro je ako može da sazna iskustva drugog deteta koje već ide u školu. Postepeno prilagodite ritam spavanja i obroka onom koji ga očekuje. Jako je važno da pred detetom izražavate pozitivno mišljenje i da svoje dileme i strahove ne pokazujete. Zajedno sa detetom možete pripremiti stvari za školu. Dozvolite mu da izabere ranac ili nešto od potrebnog pribora. Napravite zajedno nalepnice za sveske ili kutiju za olovke.
Imajte dosta strpljenja i kada oseća strah ili plače. Detetu će možda biti potrebno i nekoliko nedelja da se adaptira. To posebno važi za decu koja se nisu odvajala od porodice ili su imala iskustvo nestabilnosti u životu.
Deca na ovom uzrastu uspostavljaju autonomiju i shvataju kome mogu da veruju i sa kim žele da ostvare blizak kontakt. Dajte im dovoljno vremena da upoznaju novu sredinu, uputite ih na pravila, usmeravajte ka aktivnostima, govorite im o vašim očekivanjima... Pohvalite ih kada se priključe grupi i kada nešto dobro urade. Radeći ovako možete očekivati da će se dete uskoro prilagoditi.
Sve novine sa kojima se dete sreće pri polasku u školu mogu biti teškoća za njega, pa nije redak slučaj da mnoga ne uspevaju lako da se adaptiraju. Teškoće u prilagođavanju se mogu ispoljiti u promeni ponašanja, bilo da se preterano povlače ili postaju upadljivo nemirna, a moguće su i druge reakcije kao što su zaboravnost, plakanje, strahovi, izbegavanje škole, «bekstvo u bolest», poremećaji apetita, sna, poremećaji funkcija probavnih organa. Najčešće su to prolazni simptomi ili reakcije na neuspeh u prilagođavanju ili na strah od neuspeha. Strah može biti izazvan teškoćama u prihvatanju školskih obaveza ili u nemogućnosti uspostavljanja kontakata sa drugom decom ili učiteljem/učiteljicom.
Čak i ako dete ne prolazi kroz probleme odvajanja, imajte na umu da je dolazak u novu sredinu težak prelaz za njega. Pa, ukoliko na početku odbija da se priključi grupi, da radi sa drugarima, da odgovara na vaša uputstva, setite se da je takvo ponašanje, makar u prvim nedeljama, razvojno normalno.

Radne navike
Da bi se dete naviklo na red i rad to treba činiti postepeno. Navike se ne stiču preko noći već dugotrajnim ponavljanjem određenih radnji. Valjalo bi dete usmeravati da svoje stvari svakodnevno ostavlja na svoje mesto, da obavlja neke poslove u kući koji ne zahtevaju mnogo snage i vremena ali koji će biti njegova redovna obaveza. Ono upravo obavljanjem ovih poslova stiče samostalnost i samopouzdanje koji su osnova zdrave i zrele ličnosti i odgovornog učenika.
Kako bi se stvorile navike za školski rad, dete treba da ima stalno mesto za rad, pribor i knjige kao i određeno vreme za rad i odmor.
*mesto za rad
Zajedno sa detetom odredite (definišite) radni prostor. Ukoliko postoji dečija soba, pretvorite jedan njen deo u mesto za rad. Ako niste u mogućnosti da detetu obezbedite prostor za rad, igru, druženje i odmor u jednoj sobi kreirajte te prostore na više mesta u kući, vodeći računa o tome da dete, ukoliko me može da ima lični i «fiksiran»prostor, mora da ima lično uređen prostor. Mesto za intelektualni rad, za izradu domaćih zadataka i učenje, mora biti mirno i zaštićeno od prolaza ukućana dok je rad u toku. Bilo bi dobro da dete ima svoj radni sto i stolicu i od početka insistirajte da se učenje odvija baš tu i nigde drugde. U toku rada dete neka pravi kratke pauze za sok, poneku vežbicu istezanja ili toalet.
*pribor i knjige
Na radnom stolu držati samo knjige i pribor a nikako igračke ili slične stvari koje će skretati pažnju sa zadataka. Posle završenog učenja kod prvaka stvarati naviku da korišćene knjige i pribor skupi i odloži na svoje mesto kao i da ih čuva i drži uredno.

Vreme za rad
Vrlo je važno zajedno sa detetom napraviti plan rada ili plan aktivnosti u toku dana i toga se pridržavati. Neka deca naprave simbole za određene tipove aktivnosti koje ćete prema dogovoru ili zadatom rasporedu postaviti na kalendar. U početku se dete mora češće podsećati i kontrolisati da bi se navike formirale ali ćete i sami vremenom primetiti da će Vaše učešće biti sve manje.
Uz sve navedeno neophodno je da hrabrite svoju decu, budete strpljivi, da im pomažete, da se interesujete za sve ono što im se dešava u školi i da stalno razgovarate sa njima. Kad se svemu tome doda i Vaša ljubav, koju nesumnjivo iskazujete svom čedu, rezultat ne bi trebalo da izostane.

Učenje i domaći zadaci
Najvažnija dužnost i najveći napor sa kojim se đak prvak sreće u školi, i to po prvi put, je izrada domaćih zadataka. Oni imaju višestruku značaj – obrazovni i vaspitni. Zadaci su obaveza koja se mora izvršavati skoro svakodnevno. Upravo preko obaveza i dužnosti se najjače vaspitno deluje. I detetu, kao i odrasloj osobi, svaka obaveza pada teško. Zato detetu pomozite da ta obaveza pređe u naviku. Suprotan efekat postiže se ako se mnogo mešate u rad deteta, aka ga prepustite samom sebi ili ga kažnjavate, a naročito ako umesto njega radite zadatke. Dete ne može naučiti gledajući nego radeći. Dakle, dete treba samo da radi zadatke a prava pomoć roditelja se ogleda u tome da se interesuje za njegov rad, da ga upućuje, podstiče, hrabri. Naviknite dete da radi u isto vreme i na jednom određenom mestu. Dogovorite se sa detetom da posle kraćeg odmora pošto dođe iz škole prvo uradi zadatke i onda se igra. Tako se razvija osećaj discipline i odgovornosti. Ne preporučuje se rad neposredno posle ručka niti posle igre. Pre nego što dete, sada u ulozi učenika, počne da uči ili radi zadatke neka se prethodno pripremi za rad : opere ruke, proveri da li je sto čist, da li je sav pribor tu i sl.

Učitelj/učiteljica
Kako će dete prihvatiti školu umnogome zavisi od odnosa koji na samom početku školovanja uspostavi sa svojim učiteljem/učiteljicom. Razvijajte poverenje kod deteta prema učitelju/učiteljici. Objasnite mu kakvu ulogu i koje sve zadatke učitelj ima – a oni su svakako mnogo veći nego da detetu samo prenesu znanje. Govorite detetu o učitelju/učiteljici lepim rečima, sa poštovanjem i uvažavanjem njegovog rada. Ukažite detetu na to da će se učiteljica radovati njegovim uspesima, ali da je ona tu i zato da mu olakša kad je nešto teško, da ga nauči i pokaže mu kad nešto ne ume da uradi, da mu pomogne da stekne drugove... Takođe je važno da dete bude svesno toga da učiteljica ne može baš uvek samo njemu da posveti vreme i pažnju – da je ona tu i zbog drugih đaka.
Poznato je da je za đaka prvaka učitelj veliki autoritet. Za prvaka je on/ona najbolji, najpametniji, najpravedniji čovek. Učitelj upravo zahvaljujući svom autoritetu vrši veliki vaspitni uticaj. To je razlog zbog koga svaki učitelj/učiteljica nastoje da što više podignu svoj autoritet u očima dece. Greši svaki roditelj koji pokušava na bilo koji način da ospori autoritet učitelja. Ne bi valjalo pred detetom reći nešto ružno za učitelja, čak i ako mislite da je zaslužio kritiku. Svaki nesporazum se može rešiti razgovorom sa učiteljem nasamo.
Svaki roditelj koji se odgovorno ponaša može očekivati da će i njegovo dete steći slične osobine.

Srećan polazak u prvi razred!

tekst pripremila:
Ristić Stankov Sanja
pedagog škole

 

OŠ "Jelena Ćetković"
Objavljivanje i kopiranje informacija i fotografija sa sajta moguće je samo uz pismenu saglasnost rukovodstva škole.
design by:
e@leksa

 

skola
DEŠAVANJA U ŠKOLI

social media on website

KLIKNITE DA POGLEDAJTE SVA DEŠAVANJA