Ана Џодан је ученица одељења 4-4 наше школе. Она је успешна бициклисткиња. Њу је, пред још једно значајно такмичење, интервјуисао Страхиња Лимић, члан Новинарске секције
Ана, честитамо ти на досадашњим успесима! Шта те је мотивисало да се бавиш бициклизмом? Откуд занимање баш за овај спорт?
Пре две године сам гледала једну бициклистичку трку. То је била Тур де Франс и тад сам одлучила да кренем са тим спортом. Свиђа ми се бициклизам зато што у бициклизму тренирамо на отвореном и доста путујемо.
Ко ти је пружио подршку на почетку?
На почетку ми је пружао подршку тата, а сада ме сви већ подржавају и бодре.
Где тренираш ? Како ти се зову места на којима возиш? Колико труда улажеш у тренинге и колико често имаш тренинге?
Тренирам у Бициклистичком клубу ,,Партизан”. Са тренером идемо на Хајд парк, Авалским путем до Умке и Остружнице. Тамо најчешће возимо када нам временски услови дозвољавају. Када време није повољно, немамо халу за затворени бициклизам. То је оно што недостаје.
Трудим се док тренирам и у бициклизму ми је много помогло то што сам тренирала атлетику. Када сам почела, била сам категорија У11, а сада сам у категорији У13.
Како усаглашаваш свакодневне обавезе око школе и тренинге?
За сад постижем све. Што се тренинга тиче, све зависи од тога када нам тренер јави, обично је то дан раније. Возимо око 40 километара на тренингу.
Како се осећаш на такмичењима?
Срећно, имам много другара из разних клубова у Србији. Садашњу најбољу другарицу сам упознала баш на бициклизму.
Што се тиче трка, најдража трка ми је трка из Словеније „Куп Матеја Мохорича“ када сам тамо упознала тог светски познатог бициклисту. Највише ми се свидела Kid´s tour of Slovenia.
На такмичењима, била бих пресрећна, ако сам у публици, када би ми неки бициклиста бацио бидон.
Чему даље тежиш?
Желим да будем попут бициклисте коме се дивим. То је Погачар из Словеније.
Ана сад ћу те питати што питамо све наше успешне спортисте: које особине красе успешног спортисту и шта деца, поред бициклизма, треба да науче да би постали шампиони?
Бициклисти су поштени; чим се заврши трка, увек дођемо, поздравимо се, чак и у том тренутку често и склопимо нова пријатељства. Тако да треба бити поштен, искрен и отворен за нова познанства. Сви смо подршка једни другима и мислим да је важно да се радујемо туђем успеху.
Шта би поручила својим вршњацима?
Поручила бих да треба да науче да могу да се опусте, да не треба да имају трему, да верују у себе и да тренеру све могу да кажу. Не треба да се крије таленат од других, већ да се ради на његовом развоју.
Ани желимо срећу и успех на предстојећем такмичењу, као и у даљем бављењу бициклизмом.
