Током реализације пројекта Удружења наставника музичке културе Србије (УНМКС) и Општине Звездара упућен је позив звездарским основним и средњим школама да напишу стихове на задате теме о Звездари, а након тога су у Месној заједници „Липов лад” одржане радионице на којима су ученици наведених школа и представници УНМКС компоновали песме о Звездари које су изведене на концерту.

Завршни ревијални концерт пројекта „Звездара у песми – од инспирације до реализације”  биo је  одржан у петак, 25.11. 2022.године. Те вечери су се у препуној сали громким аплаузима публике бодрили ученици из школа са Општине Звездара.

Међу бројним учесницима овог изузетног пројекта у коме су се даровити ученици представили као песници, композитори и извођачи својих песама наступили су и  ученици наше школе: Вишња Васиљевић V₁, Страхиња Секулић V₃, Сергеј Банићевић V₅, Тадија Ивановић V_5.  Они  су  заједно са ауторима песама певали  „Звездара” ученице Дарие Ђорђевић из одељења V₄ и  „На Звездари” ученице Дуње Динић из одељења VII₄.

Погледајте наступ на следећем линку: https://photos.app.goo.gl/E6kVBoS3uzmvFAP79

Поносни смо на наше ствараоце!

„Звездара“

Звездара! Звездара!
Зелена купола нашег града
пуна моћног дрвећа и зеленог сада.

Звездара! Звездара!
То су шуме на земљи и звезде на небу,
Београду на славу и потребу.

Звездара! Звездара!
Ту наш Булевар дуго тече
под Вуковим погледом у тихо вече.

Звездара! Звездара!
То су шуме на земљи и звезде на небу,
Београду на славу и потребу.

Звездара! Звездара!
Од Липовог лада до Великог Луга
свако може наћи и љубав и друга.

Звездара! Звездара!
То су шуме на земљи и звезде на небу,
Београду на славу и потребу.
Дариа Ђорђевић V₄

„На Звездари“

Родимо се негде, и то нам је дом.
Лепше нигде није но у крају мом.
Свако ће се питати: „А где ли је то?“
Вероваће многи таквих места има сто.

Не знам куда ноге да ме воде
Пустим срце, душу, нека Булеваром броде.
Река људи жури, Цветко се шарени,
Ја отворим срце, мислим: „Благо мени!“
Пут ме води до Тесле и Вука,
Кривудавим улицама не чује се бука.
Осврћем се често и са пуно жара
дође ми да викнем: „То је моја Звездара!“

Родимо се негде, и то нам је дом.
Лепше нигде није но у крају мом.
Свако ће се питати: „А где ли је то?“
Звездара је такво место, нема их сто.
Дуња Динић VII₄