Часови на телевизији, домаћи задаци, Viber, пошаљи, потврди, описне оцене, нацртај, самостално учење, Гугл учионица, наставни материјали, имејл, СМС…
Неки од вас су се по први пут упознали с овим појмовима, неки се њима баве по цео дан, неки успевају, а неки не, да са снађу у свему. Увођењем ванредног стања настале су велике промене у нашим животима. Свакодневна организација је битно измењена. Иако изгледа да сте добили много више времена за своју породицу, ситуација често није таква, захтеви који су постојали пре постоје и даље, уз један нови, прилично тежак: да све држите под контролом и организујете оно што су до сада радили други. Уз обављање свог посла, било да радите од куће, или и даље одлазите на радно место, обезбеђивање животних потреба своје породице, изненада сте се нашли и у улози наставника.
Захтева пред вама и децом је много-од тога да се у одређено време на телевизији погледа час, до тога да се наставницима до назначеног времена пошаље урађен задатак. Многи имају и утисак да је обавеза превише, и да се сада од деце тражи више него док је школа трајала. И ово је само наизглед тачно-имајте на уму да су ваша деца проводила око пет, па и више сати у школи, свакодневно, и да је то време коришћено за учење. Након повратка из школе, сигурно им је било потребно и још пар сати за самостални рад. Ако поредимо укупно време посвећено учењу, видимо да, заправо, није дошло до великог увећања. Оно што јесте промењено, је да се од деце очекује много већа самосталност и одговорност за своја постигнућа. Прилагођавање на ове околности сигурно није лако, и по природи, деца се у таквим ситуацијама ослањају на вас, траже помоћ и подршку. Како да је пружите?
За почетак, важно је да сами разумете да је стрес неминован пратилац великих промена, да је нормално да се не сналазите, и да не очекујете да се све настави „као да се ништа није десило“. Очекивање да стари начин рада у новим околностима даје исте резултате није реалан. Зато покушајте да разговарате с дететом и објасните му да је промена велики изазов, али и велика шанса да са научи и постигне нешто ново.
За почетак, покушајте да утврдите приоритете и планирате унапред- било би добро да направите план за сваки дан, и то за неколико унапред. У план укључите и обавезе које се не тичу школе-породична задужења, бригу о љубимцу, али и време потребно за игру, разоноду, контакт с вршњацима, породичну размену… Не покушавајте да учење ограничите на период који је раније био довољан за домаће задатке, имајте у виду и оно време које је дете проводило у школи. Оно што може бити олакшавајуће је да то време поделите на неколико блокова, како би се уклопиле потребе свих чланова породице. Водите рачуна и о паузама-предуг рад без паузе је неефикасан. Зато није лоше да се држите школског ритма од 45 минута рада и 10-ак минута паузе; ако ништа друго, деца су на њега навикла. Потрудите се да се учење одвија у одговарајуће доба дана-пре или после подне, никако увече или ноћу, када је пажња слаба.
Одредите место за учење, које треба да је мирно и тихо, колико год је то могуће, осветљено, проветрено; да се може седети за столом, одговарајуће висине. Стална промена места, „развлачење“ по кући, дремуцкање у фотељи или кревету прилично ће отежавати концентрацију. Важно је и да уклопите потребе осталих укућана, нарочито ако имате више деце-није могуће да једно учи, док се друго игра; покушајте да организујете учење у исто време, и развијајте толеранцију. Уколико су часови које преко телевизије прате ваша деца емитују у различито време, онда док једно дете „гледа“ часове друго нека у то време ради домаће задатке како не би ометали оног другог. Ако постоји могућност, било би добро да уче/раде задатке у одвојеним собама. Такође, старија деца у породици могу бити подршка млађима ако им је потребна помоћ у учењу или подсећање. Ипак су они пре краћег времена прошли исте садржаје, блискији су им, можда ће лакше објаснити брату/сестри.
Научите дете да преузме одговорност за свој рад-подстичите да на почетку дана и пре учења испише кораке који су потребни, и да води рачуна о времену. Договорите се како ћете проверавати успешност у извршавању планираних корака и како ћете их означавати. Овакве листе могу добро да усмере активност и развијају усмереност ка циљу.
Ваша одговорност, као родитеља, јесте да обезбедите да се договори и планови спроведу у дело. Детету објасните шта се од њега очекује, омогућите му да учествује у планирању колико може и колико је примерено, и обавезно предвидите последице за (не)придржавање договора. И доследно их спроводите!!!
Што се самог учења тиче, и даље важи правило: не учите са дететом, него надгледајте процес учења. Проверите да ли је и шта је урадило. Али никако немојте учити уместо њега-препричавати му лекције, писати саставе, решавати задатке, подвлачити текст за учење. Ако нешто не иде, ако не успева, охрабрите га да:
- Још једном пажљиво прочита лекцију или погледа ТВ час поново
- Потражи одговор у уџбенику или материјалу који је послао наставник
- Објасни шта му није јасно; одговор „Ништа не разумем“ обично указују да се дете није довољно бавило градивом
- Пронађе одговор на интернету, или пита друга или наставника
- Пронађе решење задатка, проучи га (схвати зашто је нешто коришћени или како) и затим самостално примени на истом примеру („уради без гледања“)
- Самостално, својим речима преприча или опише оно шта је научило, не дозволите механичко понављање напамет научених реченица
Никада немојте давати готова решења, само да би задатак био завршен. Оно што је суштина учења је да неки садржај обрадимо у својој глави, да га рашчланимо, упоредимо, повежемо с нечим другим и поново све то саставимо-да се бавимо њиме, мислимо о њему, а не да само запамтимо! Чак и када је тешко, много је ефикасније-дуже и боље се памти, а свако савладавање препреке подстиче осећај самопоуздања.
Повратну информацију о тачности, поштовању рокова или квалитету урађених задатака вашег детета у овом тренутку можете пратити преко секције активности у ес-Дневнику. Бројчаних оцена, бар за сада, неће бити.
На крају, нагласићемо оно што сматрамо кључном улогом сваког васпитача, уједно и најмоћнијим средством васпитања: лични пример. Ако будете доследно примењивали оно што договорите, ако и ви сами извршавајући своје обавезе поштујете принципе којима учите своје дете, ако схватите ову кризу као прилику да и ви и ваше дете овладате новим вештинама-планирање и организованост, одговорност, самосталност, ефикасно учење, коришћење различитих извора за учење, верујемо да ћете из свега изаћи јачи. Вештине које ваше дете (па и ви, заједно са њим) може у овој ситуацији да стекне су високо цењене у савременом свету и вишеструко корисне. Зато, храбро напред!
Марија Рајак, психолог школе
Сања Ристић Станков, педагог школе